Barmy Army Grobari & CC Soul Crew

Prošao je još jedan derbi, sada već sa tradicionalnom matricom i ishodom, a za nas par desetina Grobara ovaj je imao posebnu notu,  jer su nam u goste stigli legendarni navijači Kardif Sitija, u navijačkom svetu poznatiji kao CC Soul Crew, pre svega navijačke legende Ostrva 80-tih, ali i jako bitan faktor u današnjoj borbi navijača Kardifa da klub ne izgubi svoju dušu – kao da su znali kako da nazovu svoju navijačku družinu pre nekoliko decenija. U svakom slučaju, najrespektablniji navijački gosti Srbije od kada je navijačke scene. Braću Grke i Ruse ne računam, jer su oni ovde naša braća, domaćini isto kao i mi.

Kako je njihov dolazak planiran par meseci  ranije, malo kome je moglo da padne na pamet da će respektabilno društvo iz Velsa da sleti u Beograd dva dana posle „droniranja“ a svega nekoliko sati posle Putinove kolone aviona i usred Vojne parade…Kakvi smo, smejali smo se danima mogućim scenarijima, preventivnom hapšenju naših gostiju na aerodromu (ili aerodronu?) pa i nas koji će ih dočekati, a kad smo zaseli u aerodromski kafić sa baštom, pogledavši aerodromske-astronomske  cene,  zaključili smo da bi, čekajući, mogli da potrošimo dobar deo novca koji smo izdvojili za tradicionalno srpsko gostoprimstvo.Ili, možda bolje rečeno, gastroprimstvo.

Naravno,  odmah po dolasku male ekspedicije iz Britanije saopštili smo im da će biti dosta policije, zatvaranja saobraćaja i ostalih neugodnosti, jer se po Beogradu pročulo da u grad stiže Soul Crew. Obavešteni kakvi jesu, odnosno kada iskusno žele da budu, bilo im je jasno šta se tog dana dešava u Beogradu, ali njih je više zanimala istorija srpske navijačke scene, istorija Srbije, Beograda, Večitog derbija…

Za početak, odmah smo im predstavili gastromonsku istoriju podneblja, a mali problem je bio objasniti gostima šta je to rakija od dunje, ali bitnije je bilo da u samoj konzumaciji nije bilo nikakvih primedbi. U prehrambenom odeljku nije bilo ničega spornog.

Već te prve večeri, bilo je jasno da nije slučajno što su se ovi i ovakvi ljudi, zdravo bolesno verni navijači, organizovano sreli. Kao osoba koja je jedan dobar deo stasavanja provela na Ostrvu, moram da kažem da  nikada nisam upoznao žitelje Velike Britanije koji su ovako neposredni, opušteni, ali i izuzetno iskusni i opseravitni, a iznad svega strasni prema svom klubu i fudbalu uopšte.

Ovi momci, uglavnom rođeni 60-tih godina prošlog veka, predvođeni Anisom Abrahamom, legendom britanske navijačke scene, piscem niza knjiga posvećenih navijačkoj kulturi Ostrva 80-tih, došli su u „tu zlu Srbiju“, podsmešljivo komentarišući  i dalje prisutne opaske neupućenih iz njihovog podneblja i šire da „tamo nije baš najpametnije ići“.

Već drugi dan njihove posete, bilo je evidentno da smo  mentalno „braća razdvojena po rođenju“,  što nije neobičan slučaj u navijačkom svetu. Šetali smo Beogradom, više sedeli u lokalima koji nude dobru tekućinu, ali i obišli dobar deo starog Beograda, uz standardni Kališ, prikladne izložbe fotografija vezane za ratna stradanja ovog podneblja, uz još neizbežnih priča iz obostranih, ratnih navijačkih godina iza nas.

Braća Grobari, i oni mlađi i oni bliži njihovom veku, čak i stariji, uskakali su niotkuda, spontano, prosto smo naletali jedni na druge po gradu, van „organizovanog protokola“.

Druženje se nastavilo i naredne večeri uz tradicionalno-abnormalne količine hrane i pića, da je čak i iskusni konobar morao da uskoči i podeli po koji prehrambeni savet gostima. Da se ne baca…

Sve opušteniji gosti polako su nas upoznavali i sa svojim repertoarom navijačkih numera, onako britanski glasno, strasno i vokalno iskusno, predvođeni Malom, Soul Crew članom koji najmanje priča, a najviše peva i pijucka. Brat Grobar.

Sa druge strane, Anis Abraham nas zasipa neverovatnim navijačkim pričama iz prošlosti , kao i onima iz današnjeg vremena njihove „borbe protiv modernog fudbala“,  koje nama zvuče kao naučna fantastika.

Nekada bokser, Veliki Dejv, najsmireniji od svih gostiju iz Kardifa, uporno nam priča o zdravoj ishrani, ali ovaj poveliki Velšanin, da živi ovde, ubrzo bi imao sve telefone viđenijih beogradskih kafana, onih koje služe „no nonsense“ domaću kuhinju.

Više nego simpatični kardifovac Karl, inače novinar uglednih velških novina, čiji ćemo neutralni derbi izveštaj imati prilike da pročitamo ovde uskoro, imao je takođe svoj šou.  Kafana je definitivno anti-stres analgetik. Čovek je došao sa elektronskom cigaretom i prešao na Vinston.

Zaboravih da su momci u međuvremenu obišli i JNA, da su prvoklasno dočekani od strane čoveka zaduženog za obilazak svetinje, da su čak naleteli i na „jer je Sale samo jedan“ i slikali se s njim, pored kompletnog obilaska Trofejne sale i samog terena, kao i neizbežne Bašte. Šteta što nije bilo Miškeca da upotpuni celu posetu.

Treći dan boravka bio je rezervisan za derbi. Sada već polu-domaćini, gosti iz Velsa stacioniraju se u bašti jednog neverovatno simpatičnog lokala, zajedno sa domaćinima iz Beograda, pa i Rusije, gde prepodne i deo popodneva provodimo uz standardno „iće i piće“ začinjeno zvukovima simpatičnih bendova kao što su Motorhead, Metallica ili Exploited.  Pored uobičajene derbi tenzije, baštom su odjekivale grobarske pesme, kardifovsko „We`ll Always Be Blue“  i zajedničkog urlanja “Barmy Army”.

Uprkos nejasnoj saobraćnoj i pešačkoj podeli Organa  (ne)reda, okupljamo se ispred Južne tribine, gde naši gosti bivaju dodatno pozdravljeni od strane grobarske bratije, dok oni uživaju u jednom od poslednjih bastiona fudbalske strasti.

Ne treba posebno naglašavati kako im je bilo onda kada su ušli u Svetinju i našli se pored stare šipke Juga, u društvu dosta starijih, a i mlađih fanatika.

Naravno, našli smo se svi u suludom zagrljaju u tom 77-tom minutu, padali jedni preko drugih (a, kako drugačije?) a njih čekaju njihove nove bitke, sledi utorak i Ipsvič kući.

Večeras su momci iz Kardifa u svojim domovima, a Anis Abrahams je na forumu Kardif Siti navijača objavio sledeće: “Hvala Partizan Beograd prijateljima na gostoprimstvu, najboljem koje sam ikada imao”.

A, pričamo o čoveku koji je obišao 350 stadiona širom Evrope I sveta.

Hvala i njemu i ekipi na dolasku, iskrenom pristupu, nalik našem, od strane svih gostiju.

Hvala i braći Grobarima koji su na tradicionalan srpski način dočekali i ispratili goste iz Velsa, svako na svoj grobarski način.

Nismo baš najgori na svetu celom.

Autor teksta i domaćin Velšanima: Nikola Senić

Other:

Partizan.rs je vlasnik autorskih prava na sve sopstvene sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka i programerski kod) i vlasnik prava na licencne sadržaje koje na portalu prenosi.Ukoliko posetilac neovlašćeno i u svrhe koje nisu lične, koristi i u drugim medijima prenosi bilo koji deo sadržaja sa portala bez pisane saglasnosti vlasnika, smatraće se da vrši povredu autorskih prava www.partizan.rs.U slučaju povrede autorskih prava, www.partizan.rs u skladu sa Zakonom, ima pravo na sudsku zaštitu i naknadu štete.


Zvanični sajt Fudbalskog kluba Partizan