Kuhinja

Sedim u kafani i razmišljam kako reči, poput drugih stvari u životu, najteže dolaze onda kad vam najviše trebaju.  Bela, neispisana, hartija me gleda sa čudjenjem, ne naslućujući ni temu kojoj treba da posluži. Što se više pravdaš, to si više kriv. Ne, ne govorim to nekome, sam sam za stolom, zaokupljen ovom kineskom narodnom poslovicom, ili, kako bi Englezi rekli, he who excuses himself accuses himself. No, to je nešto što dolazi na kraju ove priče, red je da krenem od početka. A da bismo krenuli od početka, moramo se vratiti u prošli vek. Ne tako davno, okupila se grupa dobrih kafedžija i dogovorila se da osnuje svoj restoran, sa željom da se u njemu pripremaju najbolja jela, koja će, uz dobru uslugu i prijatan ambijent privući najbolje goste. I zaista, tako i beše. Dogovoriše se da restoranu daju ime „Tuga i radost“, kao obeležjima života, koja prate čoveka od rodjenja do sudnjeg časa. Ime je odgovaralo i osnovnoj zamisli da to bude mesto koje će zbližiti goste do te mere da će zajedno slaviti radost i tešiti se u tuzi. I tako beše od samog početka. Pročuo se ovaj restoran vrlo brzo, zadobio mnogo gostiju, finog, poštenog sveta. Vrlo brzo se pročuo u svetu ugostiteljstva i počeo dobijati priznanja. Gosti su bili zahvalni za sve ono što im pruža, a zahvalnost se ubrzo pretvorila u ljubav. Za razliku od drugih restorana, gde se s vremena na vreme moglo ponešto dobro pojesti i gde se odlazilo iz navike, ili zato što se nije znalo za bolje, gosti su restoran „Tuga i radost“ voleli. Ta ljubav prema svom restoranu razlikovala ih je od drugih. Pre svega od „Čadjave Mehane“, kako se zvala jedna birtija dve ulice dalje. U toj birtiji se okupljalo više gostiju. Slabija usluga, lošija hrana, ali su i cene bile niže. Niko nije znao da vam kaže ko je osnovao tu kafanu. Pričalo se da jaki krugovi Tajne državne službe stoje iza „Čadjave mehane“, ali običan, neprosvećen svet smatrao je da je gazda ove kafane Mika Cigan. Nadimak mu dade narod, ne kao obeležje nacionalne pripadnosti, već karaktera. Pogadjate već. Pričalo se da u toj kafani možete dobiti usluge noćnih dama, kockati se i posvršavati poslove mimo svake procedure. Kako, ne znam. Šta, još manje. Možda je i bolje tako, jer moglo bi se pero oteti kontroli. Medjutim, ne bih ni započinjao ovu priču, da ove godine „Čadjava mehana“ ne slavi jubilej nekoliko decenija od dobijanja prvog velikog priznanja, za najbolju kuhinju u regiji. Dobijanje je prava reč, na pravom mestu. Što je najinteresantnije, za najbolju kuhinju se nisu izborili kuvari, već Mika Cigan. Čak je i restoran „Tuga i radost“ imao važnog udela u tome, pripremivši desert za „Čadjavu mehanu“, što je  bilo ključno da ova birtija po prvi put dobije to vredno priznanje, iako je po svemu ono trebalo otići u ruke kafane iz jednog drugog grada. Zašto je restoran „Tuga i radost“ to učinio? Kad saberete: Mika Cigan + Tajna služba, dobijete opisani rezultat. Bolje i to nego ključ u bravu. Tako je „Čadjava mehana“ zaradila svoj prvi milion. Onaj za koji se ne postavlja pitanje. Ostali milioni su se množili. Kako? Ne znam. Možda je i bolje tako, jer moglo bi se pero oteti kontroli. U medjuvremenu, restoran „Tuga i radost“ je morao da smanji svoje poslovanje. Bolje i to nego ključ u bravu. Ko te pita. Iako je ovo retoričko pitanje, možda bih na njega mogao i odgovoriti. Ali, neću. Možda je i bolje tako, jer moglo bi se pero oteti kontroli. Ipak, ima ovaj restoran svoje bogatstvo, koje se ne meri u valuti, već u gostima, koje i dalje obeležava posebna vrsta privrženosti. Sposobni vlasnici ovog restorana su posao razvijali otvaranjem manjih lokala, a neki od njih su postali poznati u svetu. I ne samo poznati, već i uspešni, sa najvećim priznanjima. I sam restoran je, vodjen uspešnim menadžerima i sjajnim osobljem, krajem prošlog veka postao najuglednije i najuspešnije mesto u regiji. Pročuo se i u svetu. Medjutim, „Tuga i radost“ se sa svojom kuhinjom, u kojoj se spremala dobra hrana, teško nosila sa „Čadjavom mehanom“, od čije kuhinje vas zaboli stomak. I kada „Čadjavoj mehani“ poslovanje ne bi išlo na ruku, krivac bi bio pronadjen i označen u restoranu „Tuga i radost“. Kuhinja „Čadjave mehane“ se prestrojila u ratnu kuhinju. Najomiljeniji začini su tako postali propaganda, tajni savezi, lažne optužbe. Svaki put kada bi „Tuga i radost“ podigao svoj rating, približio se nekom laskavom priznanju, u „Čadjavoj mehani“ bi proradila ratna kuhinja iz koje bi stizale optužbe na račun restorana „Tuga i radost“, da se ne kuvaju dobra jela, da je žiri potplaćen, da je taj restoran državni projekat, te da je „Čadjava mehana“ nepravedno zapostavljena, a zapravo ima najbolju kuhinju. Razleteše se gosti „Čadjave mehane“ na sve strane, šireći loš glas o restoranu „Tuga i radost“, čiji se verni gosti nadjoše u neverici. Krenuše i oni okolo da negiraju prljave optužbe na svoj račun. Medjutim, kasno. Jer sto puta izgovorene laži, skuvane u kuhinji „Čadjave mehane“, postadoše u ušima naroda istina. A efekat odbrane se utopio u kinesku poslovicu sa početka ove priče – što se više pravdaš, to si više kriv. U medjuvremenu, osoblje restorana „Tuga i radost“, i samo zatečeno bizarnošću kuhinje „Čadjave mehane“, pade pod uticaj iste i zanemarivanjem sopstvene kuhinje umanji sopstveni prihod. Približilo se vreme kad se podvlači crta. Kuhinja „Čadjave mehane“ radi punom parom, proširila je kapacitete. „Tuga i radost“ se našla na prekretnici – braniti se od optužbi ili se vratiti staroj, dobroj kuhinji. Tako dodjosmo do kineske poslovice sa početka priče. Ako je se neko još seća.

Zašto vam ovo ispričah? Možda kao upozorenje na štetnost kuhinje „Čadjave mehane“, a možda zbog kineske poslovice, kao sredstva koje će vam poboljšati varenje. Neka svako pronadje sebe, ja sam to već učinio. Moja hartija više nije samo bela. Ali, ne bih dalje, jer moglo bi se pero oteti kontroli.

 

Autor: Darko Marković

Other:

Partizan.rs je vlasnik autorskih prava na sve sopstvene sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka i programerski kod) i vlasnik prava na licencne sadržaje koje na portalu prenosi.Ukoliko posetilac neovlašćeno i u svrhe koje nisu lične, koristi i u drugim medijima prenosi bilo koji deo sadržaja sa portala bez pisane saglasnosti vlasnika, smatraće se da vrši povredu autorskih prava www.partizan.rs.U slučaju povrede autorskih prava, www.partizan.rs u skladu sa Zakonom, ima pravo na sudsku zaštitu i naknadu štete.


Zvanični sajt Fudbalskog kluba Partizan