Sistem

Kad god bi neko u Srbiji, ma šta radio, pričao o sistematskom i dugoročnom planiranju uvek bi se našao neki mudrac da mu kaže: ‘ Ovo ti je Srbija, Brate! Sta se ložiš…’ U haotičnom stanju kakvo imamo danas, gde većina ljudi naginje ka depresiji i neradu ova tvrdnja i nije daleko od istine, ali neki usamljeni primeri pokazuju da ozbiljno raditi prave stvari ipak nije nemoguće u Srbiji. Pričinjava mi veliku sreću i zadovoljstvo činjenica da se jedan takav primer dogodio baš u klubu za koji navijam od detinjstva.

Fudbal je danas, kao što svi znamo, jako ozbiljna i kompleksna delatnost. To kažem, jer da bi se ostvario respektabilan sportski rezultat moraju zajedno da rade i sam klub i lokalna privreda i lokalna zajednica. Postići ovakvu saradnju je teško, čak i u jako razvijenim zemljama, a Srbiji da i ne pominjemo. Dobar primer je ekipa Volfsburga koja je bila čak šampion Nemačke. Ceo grad radi u fabrici Folksvagena, ceo grad ne propušta ni jednu utakmicu Volfsburga. Svi žive i rade zajedno i jedni za druge. I tako, mis po mic, uz dobrog trenera, ljudi osvoje titulu, Bajernu ispred nosa! A šta mi ovde imamo? Privreda iz koje bi trebalo da stižu sponzorski ugovori jedva diše,a mediji od koji bi trebalo da otkupljuju TV prava takođe. Ljudi su ili nezaposleni ili u teškom materijalnom stanju pa je fudbal poslednja stvar na koju misle. Lakše im je da gledaju Premijer ligu na televiziji, jer su stadioni okupani, a igra živi. Iz tog razloga, budući da je fudbal ipak sporedna stvar za društvo on trpi teške dane u Srbiji.

U navedenim uslovima poslovati pozitivno u domaćem fudbalu je veliki uspeh, a sve drugo je čist ćar. Samo da bi se opstalo potreban je sistem. Kakav je da je, Partizan ipak ima svoj sistem čiji su temelji postavljeni još devedesteih godina zajedno sa temeljima trening centra u Zemunu. Kontinuitet u sistematskom radu sa mladima omogućio je u određenim kriznim situacijama opstanak kroz transfere i stabilnost u podmlađivanju tima.
Takođe, ljudi koji su ostavili trag u Partizanu ostali su uz klub, tako da je smena generacija u upravnim strukturama dočekana spremno i bez velikih trzavica. Mladi ljudi su bili u prilici da klub polako uvode u savremene evropske tokove. Doprinos koji su sistematrskom razvoju Partizana dali Tomić, Petrić, Mirković, Đukić i Jokanović, je veliki i značajan. Ovaj niz se nastavio stupanjem na scenu sadašnjeg šefa struke, Stanojevića. Danas on ima nemoguću misiju da Srbiju, u kojoj su tuševi u fudbalskim svlačionicama luksuz, nekako pomiri sa udaljenom evropskom fudbalskom scenom. Setimo sa njegove prve konferencije za novinare. Čovek je seo i rekao : ‘Ja imam trogodišnji razvojni plan Partizana. ‘

Na klupu je došao u trenutku, koji je bio više nego nezgodan. Zvezda je prva, a ekipa poljuljana. Bili smo svedoci kako maldi treneri gube glave u Srbiji polse ovakvih situacija i eventualnih neuspeha, tako da je trenirati Partizan tada iziskivalo izuzetnu dozu profesionalne hrabrosti. Osvojio je titulu, konsolidovao ekipu i odškrinuo vrata za postavljanje temelja svog trogodišnjeg plana. Na radost svih pravih navijača promene o kojima je pričao počele su ubrzo da se dešavaju.

Prva velika promena koju je Stanojević uneo je komunikacija sa medijima. Njegove konferencije za novinare su do te mere otvorene i realistične da simpatije navijača nisu mogle da izostanu. Ranije se često dešavalo da analiza trenera zvuči kao da je u pitanju neka druga utakmica, a ne ona koju smo svi gledali. Toga više nema, a poverenje navijača je pridobijeno u vrlo kratkom roku.

Zatim je uvedena po prvi put prava skauting služba. Data je šanasa mladim stručnim ljudima, a gledanje u pasulj i oslanjanje na osećaj zamenjeno je analizom statističkih podataka.

U isto vreme uveden je i poseban program vezan za integraciju mladih igrača u prvi tim, koji već danas daje rezultate.

Kada se pristupilo selektiranju ekipe za sezonu 2010/11 filozofija je bila jasna: Nema dovođenja samo radi dovođenja! Po prvi put posle dugog vremena trener ima 25 igrača od kojih svaki ima svoju ulogu i niko nije višak. Od Krstajića do Brašanca niko nije tu samo reda radi i svi nose svoj deo tereta. Epizode kao što su Ngambi i Zaim su prošlost.

U odnosu prema igri promene su evidentne i pored toga što su bile postepene. Na jednoj od svojih konferencija za novinare Stanojević je izneo podatak da je planski podizao nivo pretrčanih kilometara za 30%. To se moglo videti i golim okom i bez statističke obrade. U saradnji sa Dejanom Ilićem postigao je visok nivo fizičke spreme koji se lako pretočio u pretrčane kilometre.

Gledajući domaću ligu, gledalac često može da stekne utisak da igrač ponekad nema pojma o tome šta mu je uloga na terenu i da ulaže ogromnu energiju ni zbog čega. To je odgovornost trenera, da svoju ideju kakva god ona bila prenese igraču. Danas u igri Partizana toga nema. Dešava se često da igrač deluje kao da je svestan šta mu je zadatak ali to nije u stanju da ispuni zbog svojih trenutnih limita, ali nikad ne deluje dezorijentisano i besciljno. To je svakao napredak u odnosu na prošlost.
Sve ove promene pokazale su se na delu. Anderleht je pao, jer nije očekivao da tamo neki istočnoevropski Indijanci znaju kako se taktički pristupa igri. Takvo potcenjivanje videlo se iz izjava i iz igre u oba meča. Pobeda nad fizički, brzinski i tehnički dominantnom ekipom govori o tome da je Stanojevićev sistem ostvario svoj prvi cilj : Izvući iz postojećeg igračkog kadra njegov apsolutni maksimum! To je neverovatno veliki uspeh. Tek kad iskoristiš ono što imaš, imaš pravo da tražiš još. O ovome svedoče i reči igrača koji su prve čestitke i zahvalnost za plasman u evropsku elitu uputili upravo svom šefu struke.

Dokaz da je veliki evropski uspeh plod sistematskog rada, a ne igra slučaja koju je poruzrokovao jedan busen trave u Briselu, je igra na poslednjem večitom derbiju. Nikad u životu nisam manje strepeo za ishod utakmice nego tad. Partizanovi momci su bili fizički i emotivno preumorni, a sa druge strane sveža i borbena Crvena Zvezda bila je rešena da to iskoristi. Stanojević je postupio vrlo zrelo. Realno procenviši snage, ostavio je po strani svoj napadački stil, znajući da će ga javnost napadati zbog toga. Bez trenerske sujete, na miran i ozbiljan način Cvena Zvezda je savladana.

Ali fudbalska Evropa ne priznaje polovično obavljen posao. Utakmica protiv Brage u Beogradu je to i pokazala. U prvom poluvremenu utakmica je izgledala kao pomenuti večiti derbi, samo što je Prartizan, na žalost bio u ulozi Crvene Zvezde. Pametna, zatvorena taktika trenera Pacience opteretila je zadnju liniju Partizana, a gol je pao posle pada koncentracije i iznuđene greške odbrane, kao što je to bio slučaj i sa nesretnim Slavoljubom Đorđevićem u derbiju. Dobra strana ove utakmice je bila to što je Stanojević ipak uspeo da preuzme kontrolu nad situacijom i podigne ekipu taktičkom izmenom u drugom poluvremenu , što domaćim trenerima teško polazi za rukom. Ipak samo jedno poluvreme nije bilo dovoljno, a Partizanovo učešće u evropskim takmičenjima na proleće je izostalo.

Nama laicima izgleda kao da Partizanu nedostaju nijanse da bi se ravnopravno trkao sa evropskim klubovima, ali struka zna da su te nijanse u Evropi ogroman, kilometarski jaz, koji odvaja velike od onih koji bi to želeli da budu. Partizan nije ostao bez pobede u dosadašnjem takmičenju Lige šampiona zbog nedostatka sportske sreće. Sam Stanojević kaže da u fudbalu nije ništa slučajno. Pobede su izostale, jer je do sada postavljen samo temelj torogodišnjeg razvojnog plana. Stanojević je imao na raspolagnju manje od godinu dana, a postigao je i više nego što je bilo realno očekivati i pored svih subjektivnih navijačkih želja. Sve je još na početku. Ako se na tom temelju ne bude dalje gradilo sve do sad urađeno biće obesmišljeno. Za to su potrebne dve stvari. Vreme i podrška.

Stanojević mora dobiti svoje tri godine, po svaku cenu. U suprotnom to bi bio greh i prema Partizanu i prema srpskom fudbalu. Tu su na ispitu nove upravne strukture Partizana na čelu sa predsednikom. Njihova je svrha da struci obezbede prostor i vreme za delovanje, jer je struka ta koja čini razliku između fudbala i srpske fudbalske hajdučije, a ne novac, ma koliko ga bilo.

Podršku moramo da pružimo mi, koji se makar deklarativno izjašnjavamo kao Partizanovci. Svaki zvižduk posle maksimalnog zalaganja ekipe u Lligi Šampiona je udarac u sistem, a svaka prazna stolica na ligaškim mečevima je pukotina u temelju sistema. Naša podrška može pomoći da se posao izvede do kraja , ali njen izostanak može sve da sruši, a to je, ponavljam, GREH!

Na kraju može se iraziti jedino nada da ćemo Aleksandra Stanojevića još dugo gledati na klupi Partizana. Mladi trener je dokazao da ulaganje u sebe i posvećivanje svom poslu nije besmisleno i da se u Srbiji ipak može raditi i postizati uspeh evropskog formata. Ovo nije dragoceno samo za Partizan, nego i za sve druge mlade ljude, ma kojom se strukom bavili, a žele da ostanu ovde i ostave trag.

Autor: Mićun Jauković

Other:

Partizan.rs je vlasnik autorskih prava na sve sopstvene sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka i programerski kod) i vlasnik prava na licencne sadržaje koje na portalu prenosi.Ukoliko posetilac neovlašćeno i u svrhe koje nisu lične, koristi i u drugim medijima prenosi bilo koji deo sadržaja sa portala bez pisane saglasnosti vlasnika, smatraće se da vrši povredu autorskih prava www.partizan.rs.U slučaju povrede autorskih prava, www.partizan.rs u skladu sa Zakonom, ima pravo na sudsku zaštitu i naknadu štete.


Zvanični sajt Fudbalskog kluba Partizan