Diskretni heroj

Poslednjih godina se usled manjka kvaliteta čuju sve jače i glasnije izjave mnogih, valjda kako nisu kadri uraditi bilo šta kvalitetno i dobro u životu, to moraju pokriti raznim: poginućima, svetim dresovima, ostavljanjem srca, ogromne ljubavi i ostalih ispraznih reči. Mi Grobari kenjatore nikada nismo voleli, nikada nismo mogli da ih svarimo, mi smo uvek imali samo jedno merilo ljubavi, teren. Baš na tom terenu se on rodio, baš na njemu je pravio prve korake, rastao, živeo  Crno Belo. Nikada se on nije razmetao velikim izjavama, nikada se nije: krio, folirao, kenjao…on nije naša zvezda ( ne daj Bože ), on nije naša legenda, ikona…on je naš temelj, On je suština Grobarstva, on je prvo slovo u Grobarskom bukvaru.

Kada sa nekim prema istoj stvari delite istu: ljubav, strast, način život, onda ste u stanju da sa njim prodjete sve. Baš tako, prošli smo sve i svašta: velike pobede, maestralne poteze, bolne poraze, petarde, radovanje silnim golovima, promašaje koji će nam ostati urezani u pamćenje dok smo živi, ne zato što smo zlopamtila, nego zato što delimo bol sa njim. Da ne bude da sam zaboravio sve one jednako velike pre njega, nisam, samo sa njima nisam rastao, delio dobro i zlo, pa samim tim neću sebi da dozvolim da budem kenjator i uzimam ih u usta bez pokrića. Zašto sve ovo pišem, zato što se baš u ovom, mnogi će reći jednom od najgorih početaka sezone do sada, vidi kolika je on veličina. Kada su krenule prozivke i kada je trebalo stati pred navijače, on ( najmanje kriv ) je prvi stao i to tražio od svih. Kada je trebao i mogao da leži kući bolestan, on je stisnuo zube i pojavio se na treningu. Nije razmišljao o sebi, razmišljao je o Partizanu. Kada u životu stisneš zube i budeš spreman da podneseš žrtvu zarad onoga što voliš, nagrada mora da dodje i došla je.

Želim samo njihovom selektoru, jer ga našim nikada ne mogu nazvati, da poručim da odgleda početak poslednje utakmice Partizana, da vidi kako on peva “Da volim Crno Bele“. Da vidi kako ljubav ne može da se stvori potpisom na parčetu papira, već mora da dodje iz srca, jer se odatle himna peva. Na kraju je uspeo, postao je sa svojim timom deo evrope i kao mnogo puta do sada, zaradio ovacije na otvorenoj sceni kako i priliči velikim maestrima. Tapšali su mu i svi saigrači, a za njih imam samo jednu poruku. Trudite se taman toliko da budete kao i on, više vam od toga neće trebati. Kao što sam već rekao mi Grobari ne volimo kenjatore, zato i neću da se lažemo, ne volimo mi njega zato što je neki Supermen, već zato što je jedan od nas. Što ja volim da kažem, imamo u timu čoveka sa pola plućnog krila, pola flaše viskija i paklom pljuga, kojeg ne bi menjao ni za Mesija, ni za Ronalda i volim ga baš zbog toga što je takav, jer je jedan od nas, jer je bio i ostao majstor sa loptom.

Majstor, kakvog možda još dugo nećemo videti. Možda se ove sezone oprosti od nas, možda kapitenska traka nadje drugu ruku, ali je jedno sigurno i na tome mu hvala. Imao sam privilegiju da uživam u igrama velikog čoveka i velikog majstora fudbala. Dao mi je mogućnost da buduće naraštaje dok budu pravili prve Crno Bele korake „trujem” pričama o njemu, našem diskretnom heroju i da im uvek ponavljam ono naše čuveno JEDAN JE ILIĆ KAPITEN!

Marko Krstajić

Other:

Partizan.rs je vlasnik autorskih prava na sve sopstvene sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka i programerski kod) i vlasnik prava na licencne sadržaje koje na portalu prenosi.Ukoliko posetilac neovlašćeno i u svrhe koje nisu lične, koristi i u drugim medijima prenosi bilo koji deo sadržaja sa portala bez pisane saglasnosti vlasnika, smatraće se da vrši povredu autorskih prava www.partizan.rs.U slučaju povrede autorskih prava, www.partizan.rs u skladu sa Zakonom, ima pravo na sudsku zaštitu i naknadu štete.


Zvanični sajt Fudbalskog kluba Partizan