Čeda Stojićević, poslednji košarkaš iz prve Partizanove generacije

hist23

U vreme novogodišnjih praznika, 4. januara, u Beogradu je u 92. godini preminuo Čedomir-Čeda Stojićević, poslednji košarkaš iz prve Partizanove generacije.

Čedomir Stojićević je rođen 14. marta 1924. godine u beogradskom naselju Rakovici. Posle osnovne škole, upisao je tada elitnu Treću mušku gimnaziju. Voleo je fudbal i igrao je halfa za svoj razred. Maturirao je 1942. U vreme rata, dve godine je proveo u Nacionalnoj službi. Dok je sa svojom brigadom bio na Oplencu i radio na uređenju kraljevih vinograda, počeo je da se bavi gimnastikom i atletikom. Na jednom takmičenju bio je pobednik u trci na 1500 metara, s vremenom 4,12 minuta. Novembra 1944. je mobilisan u NOV Jugoslavije, ali je ostao u Beogradu. Kao član sekcije za kulturu KNOJ-a, pevao je u horu.

Košarkom je počeo slučajno da se bavi. Na košarkaški trening ga je odveo njegov poznanik Jovan Aleksić, poznati voditelj emisije „Selo veselo“ Radio Beograda, koji je bio član Metalca (danas OKK Beograd). Čeda Stojićević je tako počeo da uči košarku. Aprila 1946. na jednom turniru na Kalemegdanu, igrao je za drugi tim Metalca. Kako je još bio vojnik, zapazio ga je Boža Munćan i pozvao u Partizan. Prihvatio je poziv i postao član Partizanove ekipe.

Prvi je počeo da se usavršava, čitajući košarkašku literaturu koja je stizala preko UNRA, organizacije za pomoć pri Ujedinjenim nacijama. Kao igrač bio je karakterističan po tome što je mogao da igra na svakoj poziciji u timu. Prisećao se tih godina dok je igrao, da se težilo ka novinama u ovom sportu. Partizan je u to vreme bio za petama svom „večitom“ rivalu koji je bio neprikosnoven. Ponekad je samo malo nedostajalo za titulu, kada su 1949. kada su bili samo dva boda zaostatka iza Crvene zvezde, a 1950. i 1951. godine imali su isti broj bodova, samo su komšije imale bolju koš razliku. Sa komšijama su vodili rat na terenu, ali van terena su bili dobri prijatelji, jer su svi zajedno radili na unapređenju košarke. Po njegovom mišljenju, Partizan je u to vreme imao najbolju ekipu, kad su igrali Loci i Engler, a igrač i trener bio je Bora Stanković.

Prisećao se Čeda Stojićević Partizanovih gostovanja u inostranstvu, na kojima je bio dominantan. Izdvajao je Božićni turnir u Briselu 1949. god. kada je Partizan na opšte iznenađenje osvojio prvo mesto. Zatim jaki turniri u Francuskoj, Grčkoj, Istambulu itd. I bolonjski Virtus je znao pred Partizanom da položi oružje. Bila je nezaboravna turneja po Francuskoj, kada je odigrano devet utakmica, protiv klubova koji dugo nisu gubili na svom terenu. Partizan je zabeležio svih devet pobeda, što je oduševilo i samo menadžera Barbijera, koji je u znak poštovanja skinuo šešir, a onda upitao zbog čega gube od Crvene zvezde. Tada je Partizan bio traženiji u inostranstvu od svojih komšija.

Dok je bio prvotimac, čika Čeda je trenirao juniore Partizana, koji su bili prvaci države. U toj perspektivnoj ekipi juniora, trenirao je „filmskog“ kapetana Lešija, tj. poznatog glumca Acu Gavrića. Kasnije mu je bio trener u Železničaru i za njega tvrdio da je bio veliki potencijal i strašan centar. Trenirao je i novoformiranu ekipu juniorki, tako da se može reći da je udario temelje Partizanovoj ženskoj košarkaškoj školi. Karijeru je završio 1954. god. a za Partizan je odigrao 91 utakmicu i postigao 530 koševa. Dok je igrao košarku nije se odrekao fudbala, svoje starue ljubavi. U letnjoj sezoni 1951. i 1952. igrao je za člana beogradskog potsaveza BUSK (Beogradski ugostiteljski sportski klub). Elektotehnički fakultet je završio 1955. godine. Zbog želje da završi fakultet, izgubio je mesto u reprezentaciji. Za nacionalnu selekciju odigrao je 5 utakmica. Po diplomiranju vrlo brzo se zaposlio, ali je radio i kao trener. Bio je među prvih 10 trenera koji su dobili diplomu saveznog ranga bez polaganja. Trenirao je kratko beogradske klubove Železničar i Radnički. U Radničkom je bio trener nedavno preminulom Ranku Žeravici. Krajem 50-ih godina, preuzeo je novoosnovani klub Doma omladine Jugoslaviju, sastavljenu od talenata beogradskih klubova. Posle godinu dana, da bi klub opstao, pristupio je Slobodi sa Voždovca. Sa Slobodom je tri puta bio prvak Srbije, ali nije uspeo u kvalifikacijama za Saveznu ligu.

Kao elektroinženjer, Čeda Stojićević odlazi 1963. godine u Švajcarsku na usavršavanje. Da bi unapredio švajcarsku košarku, trenirao je klub BBC iz Badena kod Ciriha. Uspeo je da ih dovede do četvrtine finala Kupa, ali je morao da se vrati u Beograd. Kapiten ekipe mu je kasnije poslao pismo, u kojem mu je javio da nisu uspeli da prođu dalje, ali bi sa njim sigurno trijumfovali. Na kraju pisma, potpisali su se svi igrači.

Po povratku u Beograd, njegovi prijatelji veterani pozvali su ga da sa njima zajedno igra za BASK. Prestao je da igra 1968. godine, a sa svoje 44 godine bio je najstariji aktvni igrač u SFR Jugoslaviji.

Kao elektroinženjer radio je na projektima HE Đerdap, a zatim na poslovima u inostranstvu, obišavši preko 40 zemalja. U penziju je otišao 1989. godine.

Redovno je pratio košarku bez koje, kako je često isticao, nije mogao. Pričao je za košarku da je takva igra, koju treba stalno studirati, a trener treba da bude kreator. Po njegovom mišljenju Dragan Kićanović je naš košarkaš svih vremena.

Čeda Stojićević je sahranjen 8. januara 2016. godine na Novom groblju u Beogradu. Pratiće i dalje košarku sa nekog drugog mesta i uvek gledati na svoj Partizan.

Autor:

Saša R. Petrović

Other:

Partizan.rs je vlasnik autorskih prava na sve sopstvene sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka i programerski kod) i vlasnik prava na licencne sadržaje koje na portalu prenosi.Ukoliko posetilac neovlašćeno i u svrhe koje nisu lične, koristi i u drugim medijima prenosi bilo koji deo sadržaja sa portala bez pisane saglasnosti vlasnika, smatraće se da vrši povredu autorskih prava www.partizan.rs.U slučaju povrede autorskih prava, www.partizan.rs u skladu sa Zakonom, ima pravo na sudsku zaštitu i naknadu štete.


Zvanični sajt Fudbalskog kluba Partizan