Moca Vukotić – simbol Partizana

Bilo bi neozbiljno da iz svog ugla pišem o velikim igračkim karijerama asova Partizana, poput Bobeka, Milutinovića, Kovačevića, Galića, Šoškića…jer ih kao igrače nisam ni zapamtio. Umesto toga, serija postova o legendama Partizana počinje sa jednim igračem koji je u njihovom rangu. Jedan od najvećih, čovek – simbol Partizana – Momčilo Vukotić.

Svako od navijača ima nekog svog omiljenog igrača, da li zbog fudbalskog umeća, da li zbog mentaliteta i naravi. Momčilo Vukotić je bio omiljen svima. On, pa ostali. Omiljen, ali ne na onaj jeftin, populistički način. Kada se sagleda njegova karijera i sve ono što je dao Partizanu – nije ni čudo.

Počeo je seniorsku karijeru u Partizanu 1968. Do tada, bio je u mlađim kategorijama Partizana, što bi se reklo – Partizanovo dete. Period u kojem je zaigrao za prvi tim bio je specifičan, jer se tada sve merilo Briselom, godinom 1966. i finalom Kupa šampiona. A to sve je stavljalo dodatni teret na leđa igrača koji su nasledili slavne “Partizanove bebe”.

Moca je bio autentični naslednik Vladice Kovačevića. Kažu da je Kovačević bio “poslovođa”, glavni kreator igre u generaciji 1966. Vukotić je tu ulogu preuzeo i nosio je, sa manjim prekidima, od 1968. do 1984! Postavio je rekorde i standarde koje, verovatno, nikad niko neće dostići.

Ono što je Vukotića izdvajalo od ostalih igrača, osim njegovog velikog fudbalskog umeća, bio je njegov karakter. Skroman, nenametljiv, kulturan i pristojan, uvek korektan prema rivalu, a opet, rođeni lider koji je samom svojom pojavom predstavljao vrhovni fudbalski autoritet. Autoritet su mu davali njegove ljudske osobine i sportsko majstorstvo. Za njega niko nije ništa loše mogao da kaže, pa ni najveći rivali na terenu. A i bilo je to neko drugo vreme, kada se asovi nisu razmetali potcenjivačkim izjavama o protivnicima, već su gledali kako da protivnika nadmudre na terenu. Pa ako ne uspeju, uspeće neki drugi put. Moca je uglavnom uspevao iz prve.

Vukotić je preteča onoga što danas predstavljaju u modernom fudbalu Totti, Giggs ili do juče Maldini. Čovek – klub. Igrač koji je čitavu karijeru (osim jedne sezone) proveo u svom klubu. Moca je bio sinonim za Partizan. Kada kažeš “Partizan” – prva asocijacija je bio Moca. Ili kad kažeš “Moca” – to je kao da si rekao Partizan. Dobri duh kluba, sve ono najbolje što taj klub predstavlja, sublimirano u jednoj ličnosti.

Za one koji nisu imali to zadovoljstvo da ga gledaju kao igrača – Vukotić je bio centralni vezni igrač, ali i sjajan strelac, majstor driblinga, odličan asistent. Za njega nije postojalo u fudbalu ništa što on nije znao. Ako bi se među današnjim asovima tražio neko najsličniji Moci, onda je to bez sumnje Saša Ilić.

Iz tako bogate karijere (a Vukotić je čovek koji je odigrao najviše utakmica za Partizan) teško je izdvojiti najveća dostignuća. Čisto radi informacije, Vukotić je sa Partizanom osvojio tri titule državnog prvaka u onoj, “velikoj” jugoslovenskoj ligi. Bilo je to 1975/76, 1977/78 i 1982/83. Možda je najveći doprinos dao te 1982/83 na zalasku karijere, kada je bio pravi predvodnik mlađim drugovima iz tima i kada su njegovo majstorstvo i harizma bili od neprocenjivog značaja celoj ekipi.

Kao trener Partizana, uspeo je ono što generacije trenera pre njega nisu – osvojio je Kup Jugoslavije posle 32 godine čekanja, u briljantnoj utakmici i pobedi Partizana nad Veležom od 6-1, u maju 1989. godine.

A tek bi bilo suvišno izdvajati sve one poteze kojima je, iz nedelje u nedelju, Momčilo Vukotić iznova dokazivao svoj ogromni dar za fudbalsku igru. Ono što zauvek ostaje upamćeno, kao priča koja se prenosi sa kolena na koleno, to su dva gola Crvenoj zvezdi u jednom od najboljih derbija u istoriji (3-2 za Partizan, proleće 1977/78) kojima je rešeno prvenstvo, kao i sjajan gol protiv Dinama u Zagrebu, u jesen 1982/83. Ta neverovatna utakmica i pobeda od 4-3 je i definitivno promovisala Partizan u kandidata za titulu, koju je i osvojio na kraju te sezone. Izuzetan gol Vukotića i “slamanje kičme” velikom Dinamovom asu Zajecu možete videti na ovom snimku, od 2:30 do 3:14:

video

Ipak, ono što će zauvek obeležiti Mocu Vukotića kao čoveka – simbola Partizana, je njegov potez iz 1979. godine. Sezonu pre, Vukotić je posle osvojene titule sa Partizanom (i to kako osvojene – nadmoćno) otišao u francuski Bordo (Bordeaux).

Bilo je to vreme kada u fudbalu nisu postojali basnoslovni ugovori, pa se svaka prilika za obezbeđivanje egzistencije koristila. A Bordo je bio izuzetna prilika za to, jer je Vukotić tada bio u zenitu karijere i drugu šansu nije mogao da ima. Uglavnom, posle godinu dana u Bordou, a Vukotić je tamo odigrao 36 utakmica i postigao 8 golova, Moca, svestan krize u koju je upao njegov Partizan bez njega, napušta Francusku i vraća se u Partizan, koji je sezonu pre toga jedva izbegao selidbu u niži rang! Džaba vam novci, moji sinovci…nešto je i u srcu. U Mocinom je bilo mesta samo za Partizan.

Ta posvećenost i odanost klubu je nagrađena nekoliko sezona kasnije, u već pomenutoj 1982/83 kada Moca predvodi mlade “lavove” do nove titule prvaka!

Poslednju takmičarsku utakmicu za Partizan Momčilo Vukotić je odigrao 30. maja 1984. protiv Željezničara, na Stadionu JNA. Lila je odvratna kiša, Partizan je tog dana poražen i definitivno izgubio titulu, ali nikome nije bilo do tugovanja. Ukazivala se počast velikom Moci koji je tada, poslednji put u nekoj zvaničnoj utakmici, predvodio Partizan i na kraju pozdravio publiku, na rukama saigrača…

Oproštajnu utakmicu u dresu Partizana, Momčilo Vukotić je odigrao u prijateljskom nadmetanju sa reprezentacijom Jugoslavije, u jesen 1984. Preko 35.000 ljudi je došlo tog dana da pozdravi silazak sa scene velikog asa:

Paradoksalno je da u reprezentaciji Vukotić nije imao tretman kakav je zasluživao. Odigrao je premalo utakmica, ali to su već stvari koje idu na dušu svima onima koji su se ogrešili o takvog asa. I tu vidimo veliku sličnost sa tretmanom Saše Ilića u današnjoj nacionalnoj reprezentaciji. Ali, i tu je ostavio trag – dao je gol Velsu posle 20 sekundi igre!

Na kraju, jedan, naizgled običan detalj koji će najbolje objasniti kakav je čovek i as bio Momčilo Vukotić. Odlazeći na oproštajnu utakmicu Mocinu, protiv reprezentacije Jugoslavije, onim čuvenim autobusom sa linije 17, koji se, krcat navijačima, naglo prazni kod Autokomande, srećem tadašnjeg školskog druga, zakletog navijača Zvezde. Začuđen, pretpostavljajući a opet ne verujući da i on ide na utakmicu, pitam ga šta on radi ovde.

“Pa krenuo na utakmicu, kao i ti”.

“Ali ne igraju tvoji, ne igra Zvezda. Igra Partizan?!” – ne verujem i dalje…

“Ali oprašta se Moca, a Moca je legenda. Zaslužuje da dođem i pozdravim ga” .

Momčilo Vukotić Čovek i As, simbol Partizana i jednog vremena koje je, nažalost, nepovratno isteklo…

Statistika

Momčilo Vukotić je odigrao:

* 791 utakmicu za Partizan (rekord Partizana) i postigao 339 golova

* 395 prvenstvenih utakmica za Partizan (rekord Partizana) i postigao 112 golova

* 36 utakmica za Bordo i postigao 8 golova

* 14 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije i postigao 4 gola

Osvojio je:

* sa Partizanom 3 titule prvaka – 1975/76, 1977/78 i 1982/83

* trener Kup Jugoslavije sa Partizanom 1989. i Superkup iste godine

Other:

Partizan.rs je vlasnik autorskih prava na sve sopstvene sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka i programerski kod) i vlasnik prava na licencne sadržaje koje na portalu prenosi.Ukoliko posetilac neovlašćeno i u svrhe koje nisu lične, koristi i u drugim medijima prenosi bilo koji deo sadržaja sa portala bez pisane saglasnosti vlasnika, smatraće se da vrši povredu autorskih prava www.partizan.rs.U slučaju povrede autorskih prava, www.partizan.rs u skladu sa Zakonom, ima pravo na sudsku zaštitu i naknadu štete.


Zvanični sajt Fudbalskog kluba Partizan